Milov dokaz utilitarizma i Murova kritika dokaza 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 7 | Nivo: Filozofski fakultet

Džon Stjuart Mil piše Utilitarizam inspirisan doktrinom Džeremija Bentama od koga preuzima veći deo etičke teorije. On ovde nastoji da odgovori na prigovore svojoj teoriji i otkloni pogrešna tumačenja iste. U prve četiri glave Mil govori o nužnosti dedukovanja nauke o moralu iz principa, o principu korisnosti i na kraju u četvrtoj glavi daje dokaz utilitarizma.
Mil smatra da je Bentamov princip korisnosti ili princip najvece sreće imao veliki uticaj na uobličavanje učenja o moralu i on ga preuzima. Korisnost se definiše kao samo zadovoljstvo zajedno sa oslobođenjem od bola. Naše radnje su ispravne ako vode unapređenju sreće, gde je sreća zadovoljstvo i odsustvo bola. Kod Bentama različite vrste zadovoljstva razlikuju se samo po kvantitetu. Ako igranje klikera pričinjava više zadovoljstva od čitanja poezije onda je igranje klikera korisnije. Kao odgovor na kritiku gde se “život koji nema nikakvog cilja višeg od zadovoljstva, nikakvog boljeg i uzvišenijeg predmeta naše želje i stremljenja, označava kao kranje niska i prostačka pretpostavka; kao doktrina dostojna jedino svinja”, Mil uvodi i kvalitativno razlikovanje zadovoljstava. Mil smatra da se ova kritika zasniva na pretpostavci da ljudi nisu sposobni ni za kakva druga zadovoljstva osim za ona za koja su sposobne svinje. Čovek je svesno biće i po svojim željama i težnjama se razlikuje od životinje. Po Milu neke vrste zadovoljstava više vrede i poželjnija su od drugih. On smatra da je potpuno apsurdno ocenjivati zadovoljstva jedino na osnovu njihovog kvantiteta, jer se za sve druge stvari razmatra i kvalitet. Ovo je glavna razlika između Bentamovog i Milovog učenja. Mil bi pre rekao da je bolje pročitati jednu pesmu i umreti, nego večno igrati klikere. Za Mila viša zadovoljstva su mentalna, estetska i moralna. Onaj ko je jednom osetio viša zadovoljstva nikada ne bi mogao da ih zameni za niža. Nijedno inteligentno ljudsko biće prvenstveno zbog dostojanstva ne bi pristalo da se sroza na nešto što je niži stupanj egzistencije. “Bolje je biti nezadovoljno ljudsko biće, nego zadovoljna svinja; bolje je biti nezadovoljan Sokrat, nego zadovoljna budala”. Mil meritokratski kaže da samo oni koji su kompetentni i koji su iskusili obe vrste zadovoljstva mogu reći koja su zadovoljstva poželjnija, a ako se oni razilaze onda sud većine njih.
U četvrtoj glavi Mil izlaže dokaz utilitarizma. Prvi principi ne podležu dokazivanju putem zaključivanja. Mil nastoji da dokaže da je sreća jedina poželjna kao cilj dok je sve ostalo poželjno kao sredstvo za postizanje tog cilja. Mil potpuno poistovećuje “poželjno” ili “poželjno kao cilj” sa “dobro kao cilj”.
Milov prvi korak u dokazu ovog tvrđenja je analogija. “Jedini dokaz koji se može dati za tvrđenje da je neki predmet vidljiv sastoji se u tome da ga ljudi stvarno vide. Isto tako, jedina evidencija koja se može postići za tvrđenje da je nešto poželjno sastoji se, po mom mišljenju, u tome da ga ljudi stvarno žele”. Svaki pojedinac želi sreću za sebe, ukoliko veruje da se ona može postići. Sreća za pojedinca je dobro za pojedinca. Odatle bi opšta sreća bila dobro za skup svih osoba.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com